|
| ||||||
Интернет
Интернет, или мрежа свих мрежа, представља највећу глобалну мрежу на свету која повезује стотине хиљада других, мањих, локалних и глобалних мрежа. Интернет представља и инфраструктуру информационог друштва 21. века, у коме су брзина стварања и приступа информацијама одлучујући фактори успешности па и опстанка. Богатство услуга које данас пружа, као и разноврсност начина на које му се може приступити, чине овај ресурс незаобилазним за обичног, крајњег корисника рачунара. Практично све земље света данас су повезане интернетом. Процена је да се број корисника удвостручи сваких 6 месеци, и да ће кроз пет година сва предузећа у свету бити повезана интернетом.
Интернет мрежа је у масовном коришћењу од почетка 90. година прошлог века, али њени корени су у деценијама које претходе.
2.1. Настанак и развој
Интернет води порекло од АРПАНЕТ мреже којом је, 60-70. година 20. века повезивала неколико универзитета ради размене истраживачких резултата везаних за могућу одбрану од нуклеарног рата. Са слабљењем хладног рата, АРПАНЕТ се оријентише на повезивање и других универзитета ради размене истраживачких радова.
Значајан догађај за развој Интернет мреже представља пројекат протокола за мрежну комуникацију, ТЦП (Transmission Control Protocol), објављен 1974. године, који ће представљати темељ свих нивоа комуникације на Интернету - од најнижег, везаног за комуникационе канале, до највишег, везаног за комуникацију међу апикацијама и корисницима. У то време почиње да се користи термин "Интернет" мада је заправо реч о АРПАНЕТ мрежи.
1990. године АРПАНЕТ мрежа је замењена интернет мрежом.
До 1990. године ова мрежа се препознавала по електронској пошти (е-маил) као основном сервису. Тек појава ХТТП протокола (HyperText Transfer Protocol), развијеног у ЦЕРН-у (Centre European de Rechearche Nuclaire), Женева, 1989. године, омогућује постављање (и преузимање) произвољних информација на ову мрежу. У почетку у власништву државе (Америке), Интернет прелази у руке великог броја власника појединих њених сегмената, а коришћење постаје јавно и приступ (уз накнаду) слободан. Број рачунара на мрежи доживљава експлозиван раст, да би 1997. године већ био преко 16 милиона.
Данас је приступ интернету могућ преко давалаца услуга на интернету (ISP - Internet Services Providers), тзв. провајдера (нпр. ЕУНЕТ), било да се интернету приступа као појединац или преко институције. У оба случаја добија се налог на неком од сервера мреже прикључене на интернет.
Поред спорих телефонских линија за које је неопходно користити модеме, постоји више типова веза велике брзине преноса (тзв. "широкопојасних"). Такве су:
- Кабловске везе - везе кабловске ТВ могу се корисити за додавање Интернет услуге
- Сателитске везе
- (А)ДСЛ - "(Asymetric) Digital Subscriber Line” - "интелигентно" коришћење телефонске везе за пренос дигитаних сигнала великом брзином. Ови сигнали (подаци) преносе се истовремено са аналогним сигналима (говором) чиме се реализује непрекидно присуство на интернету.
- ИСДН (Integrated Services Digital Network ) - дигиталне линије за пренос података. Прикључци се добијају у телефонској компанији (за градска подручја искључиво). Око три пута бржи приступ него телефонским линијама, користи се у пословном домену, чешће у Европи него у САД.
2.2. Друштвени значај
Значај интернета лежи пре свега у чињеници да он представља инфраструктуру информационог друштва, облика друштвеног уређења 21. века. Информационо друштва, као облик организовања који омогућује брзо креирање информација и приступ информацијама, остварује се кроз подршку електронској релизацији виталних друштвених сегмената: образовања, здравства, пословања (трговине, банкарства) и управљања.
Е-образовање
Електронско образовање претпоставља демократски принцип обезбеђивања једнаких могућности образовања за све, што укључује приступ информацијама на интернету, могућност учења (и образовања) на даљину ("distance learning"), приступ информацијама о културном и историјском наслеђу, итд.
Учење и образовање током целог живота (Long-life learning), и посебно после завршене школе (Post-Educational learning) практично су омогућени богатсвом садржаја на интернету.
Е-здравство
Е-здравство се односи на коришћење модерне информационо-комуникационе технологије у задовољавању потреба грађана, пацијената, здравствених радника, здравствене индустрије као и креатора политике у здравству. Интернет представља инфраструктуру за ширење превенције болести, он-лине здравствено васпитање, обезбеђивање електронских услуга у здравству и за пацијенте и за професионалце.
Е-здравство елиминише потребу за папирним медијем. Информација о пацијенту и његовом здравственом стању региструје се електронски (електронски здравствени картон), што обезбеђује једноставни приступ таквој информацији, било локално или преко интернета.
Захваљујући интернету, пацијент може увек да сазна више о сопственој болести, разним методама лечења и успешности, институцијама које нуде терапије, условима осигурања, плаћања исл.
Е-пословање и е-банкарство
Е-пословање означава аутоматизацију пословних процеса коришћењем информационих и комуникационих технологија, и представља ефикасно средство вођења бизниса на националном и међународном нивоу.
Е-пословање укључује стимулисање интернет трговине, он-лине продаје и куповине, повећавајући тиме ефикасност и продуктивност.
Е-управљање
Пројекат електронске управе има за циљ приближавање јавне администрације грађанима и пословању обезбеђивањем модерних онлајн јавних услуга коришћењем брзих интернет веза. Развој стандарда електронске управе, као и одговарајуће законске регулативе, неопходан је услов за овакву модернизацију јавног сектора и релизацију пројекта електронске управе.
2.3. Протоколи: ТЦП/ИП
Мрежни протоколи су скупови правила који регулишу одвијање мрежне комуникације. Главни стандард мрежне комуникације који представља темељ комуникације и на интернету, јесте фамилија протокола под називом ТЦП/ИП (Transmission Control Protocol / Internet Protocol). Стандард дефинише како рачунари (и други уређаји) треба да буду повезани на интернет, како подаци треба да се преносе између њих.
Фамилија ТЦП/ИП протокола користи се на свим нивоима интернет комуникације. Тако, интернет разгледачи (енгл. browsers) и интернет sервери кориsте ТЦП/ИП за повезивање на интернет. Разгледачи користе ТЦП/ИП за приступ интернет серверима, а сервери користе ТЦП/ИП за слање ХТМЛ стране разгледачима. Програм за е-пошту користи ТЦП/ИП за повезивање на интернет.
Неопходан услов за примену ТЦП/ИП протокола на интернету јесте јединственост адресе свих уређаја на мрежи.
ИП адреса
Сваки рачунар повезан на интернет има јединствену ИП (Internet Protocol) адресу. То је 32-битни цели број који се, због једноставности, интерпретира као низ од 4 цела броја , раздвојених тачкама.
интерпретира се (и записује) као низ целих бројева
147.91.64.27
Овакав запис познат је као ИП адреса рачунара (или другог уређаја) на интернету.
Адресе дужине 32 бита омогућују око 4 милијарде адреса. С обзиром на енормну брзину којом интернет расте, предложена је нова "норма” (у оквиру верзије 6 Интернет Протокола: ИЕТФ - ИПв6) која уводи 128-битне адресе тј. адресе које се састоје од 16 октета. Број адреса при томе је незамисливо велики (4 милијарде на 4. степен).
ИП адреса није погодна за људе. Уместо ИП адресе користи се тзв. име домена специфичног рачунара (које одговара ИП адреси 4. класе.
На пример, ИП адреса
147.91.64.27
може да се означи именом домена
alas.matf.bg.ac.yu
који одређује скуп од само једног рачунара. Размотримо нешто детаљније концепт имена домена.
Сервери домена и адреса
Домени олакшавају управљање мрежом. Сваки домен представља део рачунарске мреже са централизованом контролом управљања ресурсима за обраду података. Име домена на интернету јесте име скупа рачунара повезаних на мрежу. На пример,
matf.bg.ac.rs
јесте име домена - мреже Математичког факултета. Име домена састоји се од поддомена раздвојених тачкама. Поддомени су у хијерархијском односу са врхом на десној страни. У претходном примеру
-најшири поддомен је означен са "rs" (ознака државе према ИСО 33166 стандарду),
-нижи поддомен - у оквиру "rs" поддомена је ознака врсте мреже, у нашем случају "ac" - академска мрежа. Следи
- поддомен у оквиру rsакадемске мреже географско одређење "bg"и најзад
-поддомен који се односи на име специфичне мреже - у нашем случају мреже Математичког факултета, "matf".
Постоји и друга група комерцијалних домена који не прате претходну хијерархију. Ови домени имају ознаке: edu, org, gov, com, net, итд.
Сваки домен (скуп рачунара) има сервер имена тог домена, тј регистар имена свих рачунара тог домена (скупа) и њихових ИП адреса.
ДНС је огромна база података која се свакодневно модификује. Пошто је неопходна њена апсолутна безбедност, одржавају се вишеструки сервери имена по истом домену.
2.4. Услуге (сервиси)
Међу најчешће коришћене интернет услуге спадају:
- електронска пошта
- дискусионе групе
- ћаsкање
- телнет
- SSH
- World Wide Web (WWW - Web), itd.
