|
| |||||
Рачунарски систем
Рачунар је електронски уређај који обрађује улазне информације и на основу њих формира излазне информације.
Рачунарски ситем чине:
ХАРДВЕР - физички или технички део рачунара; све електричне, електронске, електромеханичке и механичке компоненте рачунара.
СОФТВЕР - програмски део, сви подаци и програми који управљају хардвером.
Хардвер и софтвер чине јединствен систем па су у рачунарској технологији добили заједничко име рачунарски систем.
Хардвер
· централни део (рачунар/ кућиште) и
· периферни уређаји:
- улазни (тастатура, миш, скенер, фотоапарат, микрофон, видео камера...),
- излазни (монитор, штампач, звучници, плотер...),
- спољне меморије (хард диск, флеш меморија, CD, DVD).
Улазни уређаји служе за уношење података и наредби за управљање рачунаром.
Излазни уређаји се користи за приказивање излазних резултата и порука рачунара кориснику.
Спољне меморије служе за трајно чување података и програма.
Већина периферних уређаја захтева инсталацију покретачког програма (Driver) да би могла да ради.
Структура хардвера може се приказати следећом сликом:
Рачунар је електронски уређај који обрађује улазне информације и на основу њих формира излазне информације.
Рачунарски ситем чине:
ХАРДВЕР - физички или технички део рачунара; све електричне, електронске, електромеханичке и механичке компоненте рачунара.
СОФТВЕР - програмски део, сви подаци и програми који управљају хардвером.
Хардвер и софтвер чине јединствен систем па су у рачунарској технологији добили заједничко име рачунарски систем.
Хардвер
· централни део (рачунар/ кућиште) и
· периферни уређаји:
- улазни (тастатура, миш, скенер, фотоапарат, микрофон, видео камера...),
- излазни (монитор, штампач, звучници, плотер...),
- спољне меморије (хард диск, флеш меморија, CD, DVD).
Улазни уређаји служе за уношење података и наредби за управљање рачунаром.
Излазни уређаји се користи за приказивање излазних резултата и порука рачунара кориснику.
Спољне меморије служе за трајно чување података и програма.
Већина периферних уређаја захтева инсталацију покретачког програма (Driver) да би могла да ради.
Структура хардвера може се приказати следећом сликом:
Централни део чине:
Процесор - је уређај у ком се извршавају инструкције програма и изводе различите операције над подацима.
Оперативна меморија (унутрашња или радна) - меморија у коју се уносе подаци и програми који се тренутно извршавају.
ROM (Read Only Memory) - меморија из које се подаци могу само читати. Ту се налазе системски програми које уписује произвођач рачунара. Неопходни су за почетак рада рачунара.
RAM (Random Access Memory) - меморија са слободним приступом. Из ње се подаци могу читати и писати. Гашењем рачунара ова меморија се брише.
Конфигурација (хардвер) рачунара се састоји од следећих компоненти:
извор: Википедија
Софтвер се дели на:
Системски софтвер чини скуп програма и најчешће га развија произвођач рачунара. Дели се на:
Апликативни софтвер је скуп програма који имају одређену намену (нпр. за графичко дизајнирање и цртање, израда анимација, израда база података, писање текста, израда табела, итд). Апликативни софтвер израђује произвођач рачунара тј. фирма која се бави израдом рачунара и програма, а и сам корисник рачунара може направити свој софтвер тј. програм.
Процесор - је уређај у ком се извршавају инструкције програма и изводе различите операције над подацима.
Оперативна меморија (унутрашња или радна) - меморија у коју се уносе подаци и програми који се тренутно извршавају.
ROM (Read Only Memory) - меморија из које се подаци могу само читати. Ту се налазе системски програми које уписује произвођач рачунара. Неопходни су за почетак рада рачунара.
RAM (Random Access Memory) - меморија са слободним приступом. Из ње се подаци могу читати и писати. Гашењем рачунара ова меморија се брише.
Конфигурација (хардвер) рачунара се састоји од следећих компоненти:
- Монитор
- Матична плоча
- Централни процесор
- ATA
- Радна меморија
- Додатне картице
- Напајање
- Оптички уређаји
- Хард диск
- Тастатура
- Миш
извор: Википедија
Софтвер се дели на:
- Системски и
- Апликативни
Системски софтвер чини скуп програма и најчешће га развија произвођач рачунара. Дели се на:
- оперативни систем
- услужни софтвер (Апликативни софтвер)
Апликативни софтвер је скуп програма који имају одређену намену (нпр. за графичко дизајнирање и цртање, израда анимација, израда база података, писање текста, израда табела, итд). Апликативни софтвер израђује произвођач рачунара тј. фирма која се бави израдом рачунара и програма, а и сам корисник рачунара може направити свој софтвер тј. програм.
Оперативни системи
Оперативни системи су програми који повезују све делове рачунара у функционалну целину и омогућавају комуникацију човека са рачунаром.
Оперативне системе развијају произвођачи рачунара и рачунарске опреме.
Оперативни системи ма неки начин представљају душу рачунара.
У оперативне системе спадају сви програми типа Windows, Linux, итд.
Апликативни софтвери
Оперативне системе развијају произвођачи рачунара и рачунарске опреме.
Оперативни системи ма неки начин представљају душу рачунара.
У оперативне системе спадају сви програми типа Windows, Linux, итд.
Апликативни софтвери
Апликативни софтвери су софтвери који су намењени да се користе за тачно одређене послове.
Апликативних програма има највише. Већина програми којекористимо, ако не користимо и програмске језике за прављење програма, су заправо апликативни софтвери.
Зову се и кориснички, јер су намењени за уска коришћења.Тако постоје програми за обраду текста, графике, аудио и видео медија, за одржавање рачунара, интернет претраживачи, игрице, антивирусни програми, итд.
Апликативних програма има највише. Већина програми којекористимо, ако не користимо и програмске језике за прављење програма, су заправо апликативни софтвери.
Зову се и кориснички, јер су намењени за уска коришћења.Тако постоје програми за обраду текста, графике, аудио и видео медија, за одржавање рачунара, интернет претраживачи, игрице, антивирусни програми, итд.
Програмски језици су програми којима се праве остале врсте програма.
Сви програми који су смештени у рачунару, и оперативни систем и сваки кориснички програм направио је човек-програмер, или група људи- програмера, уз употребу неког од програмских језика.
Програмских језика такође има много, почев од свих врста Бејзика (Basic), Паскала(Pascal), C++, итд.
Сви програми који су смештени у рачунару, и оперативни систем и сваки кориснички програм направио је човек-програмер, или група људи- програмера, уз употребу неког од програмских језика.
Програмских језика такође има много, почев од свих врста Бејзика (Basic), Паскала(Pascal), C++, итд.
За оне који хоће да науче више.