|
| |||||
| Подсистеми возила друмског саобраћаја |
|
|
|
ПОДСИСТЕМИ ВОЗИЛА ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА - погонски, управљачки, кочиони
МОТОЦИКЛ
Мотоцикл је превозно средство којим се превози једна или две особе. Могу да достигну брзине до 250 km/h.
Први мотоцикл саградили су Карл Бенц и Готлиб Дајмлер 1885. год. у Немачкој, уградњом бензинског мотора у направу направу сличну бицикли.
Мотоцикл је превозно средство којим се превози једна или две особе. Могу да достигну брзине до 250 km/h.
Први мотоцикл саградили су Карл Бенц и Готлиб Дајмлер 1885. год. у Немачкој, уградњом бензинског мотора у направу направу сличну бицикли.
Каросерија - носећи оквир или рам, који обједињује све делове.
Управљач - омогућава возачу да регулише правац кретања
Точкови - састоје се од пнеуматика (гума) постављених на носаче (фелне).
Мотор - треба да обезбеди механичку енергију за покретање мотоцикла сагоревањем горива.
Мопед је средство друмског саобраћаја максималне брзине до 45 km/h.
Управљач - омогућава возачу да регулише правац кретања
Точкови - састоје се од пнеуматика (гума) постављених на носаче (фелне).
Мотор - треба да обезбеди механичку енергију за покретање мотоцикла сагоревањем горива.
Мопед је средство друмског саобраћаја максималне брзине до 45 km/h.
АУТОМОБИЛ
1. предње вешање, 2. гума, 3. управљачки механизам, 4. трансмисија, 5. задње вешање,
6. диск кочнице, 7. резервоар за гориво, 8. каросерија, 9. унутрашњи простор-за путнике, 10. мотор,
11. хладњак
6. диск кочнице, 7. резервоар за гориво, 8. каросерија, 9. унутрашњи простор-за путнике, 10. мотор,
11. хладњак
Осим погонске машине делови аутомобила су: каросерија, склопови за пренос снаге и кретања, мењач брзина, спојница-квачило, кардан, система за кочење, систем за управљање и др.
Каросерија је горњи део аутомобила, колни сандук (под, седишта и кров). Израђује се најчешће од челичног лима.
Мотор
За покретање аутомобила се користе мотори, најчешће са унутрашњим сагоревањем (СУС мотори), бензински и дизел мотори, а у новије време све више се уграђују и електромотори.
За покретање аутомобила се користе мотори, најчешће са унутрашњим сагоревањем (СУС мотори), бензински и дизел мотори, а у новије време све више се уграђују и електромотори.
Мотор је блок у којем се налази цилиндар, клип, улазни и издувни вентили, клипњача, радилица и брегасте осовине.
Сваки мотор има цилиндар и покретни клип. Унутар цилиндра топлотна енергија се претвара у механичку. Модерни мотор је много компликованији и не састоји се само од основних делова. Сада су скоро сви произвођачи почели да користе турбине. И то не само на дизел, већ и на бензинске моторе.
Сваки мотор има цилиндар и покретни клип. Унутар цилиндра топлотна енергија се претвара у механичку. Модерни мотор је много компликованији и не састоји се само од основних делова. Сада су скоро сви произвођачи почели да користе турбине. И то не само на дизел, већ и на бензинске моторе.
Преносни механизам чини склоп механизама који омогућава да сила мотора делује на систем кретања аутомобила.
Састоји се од мењача брзине, квачила (спојнице) и склопа који чине Карданско вратило, задња осовина и диференцијал.
Мењач брзине (ручни или аутоматски)
Квачило (спојница) повезује мотор са мењачем брзине
Карданско вратило преноси обртно кретање од мењача до диференцијала.
Диференцијал омогућава различит број окретања точкова у кривини.
Мењач брзине (ручни или аутоматски)
Квачило (спојница) повезује мотор са мењачем брзине
Карданско вратило преноси обртно кретање од мењача до диференцијала.
Диференцијал омогућава различит број окретања точкова у кривини.
Систем за управљање чине волан, предње вратило, кутија мењача, клипњача и лоптасте спојнице. Обртањем волана преноси се кретање до предњих точкова.
како раде кочнице
|
диск кочнице
|
Данас се веома води рачуна о удобности путника као и о погонском гориву. Као погонско гориво експериментише се са био-дизелом, електричном енергијом, литијум-јонским батеријама, водоником, соларном енергијом итд.
