|
| ||||
|
| ||||
|
Састави слику |
ПРОИЗВОДНЕ МАШИНЕ
Машина је, најпростије речено, справа која савлађује отпор на неком месту. Свака машина је, у неком смислу средство за уштеду рада или времена при чему се извршавају одређене трансформације.
Све машине су настале на примени простих машина: полуге, стрме равни, клинова и вијака .
Задатак машина је:
Машине могу бити просте и врло сложене ( састоје од мноштва делова). Обично се формирају од мањих склопова који чине механизме, или основних делова тзв. елемената машина.
Машине у којима се енергија погонског горива претвара у механички рад, у производном процесу, називају се производне машине.
Све машине су настале на примени простих машина: полуге, стрме равни, клинова и вијака .
Задатак машина је:
- пренос оптерећења (сила, момената)
- трансформација и пренос енергије
- промена положаја у простору - кретање
- да реше управљање и др.
Машине могу бити просте и врло сложене ( састоје од мноштва делова). Обично се формирају од мањих склопова који чине механизме, или основних делова тзв. елемената машина.
Машине у којима се енергија погонског горива претвара у механички рад, у производном процесу, називају се производне машине.
ТРАНСПОРТНЕ МАШИНЕ
За обављање одређених послова и задовољење животних потреба неопходно је обезбедити брзо и удобно премештање људи, добара и информација са једног места на друго. Тај захтев савремено човечанство остварује једноставно и врло ефикасно коришћењем развијеног саобраћајног система.
Саобраћајни систем је скуп средстава који омогућавају превоз путника и терета као и пренос информација из једног места у друго, што у ширем смислу обухвата:
Саобраћајни систем је скуп средстава који омогућавају превоз путника и терета као и пренос информација из једног места у друго, што у ширем смислу обухвата:
- саобраћајне транспортне машине (моторна и железничка возила, бродове, авионе, дизалице, транспортере и др.);
- саобраћајнице (друмове, аутопутеве, железничке пруге, реке, пловне канале, морске путеве, ваздухопловне линије, станице, луке, аеродроме, семафоре, сигнализациону аутоматску мрежу и др.);
- саобраћајне установе (поште, телеграфе, телефоне, радио и др.);
- саобраћајну регулативу (правила за безбедно одвијање саобраћаја и др.).
- намени (путничка, теретна, специјална, мотоцикли)
- погонском мотору (бензински или дизел мотор)
- начину погона (на предњим точковима, на задњим или на сва четири).
- машине спољашњег транспортна и
- машине унутрашњег транспорта
Машине за спољашњи транспорт
У машине за спољашњи транспорт, које служе за премештање терета на већим растојањима (ван радних организација) и које мењају свој положај током рада, спадају све машине за превоз терета и путника копненим, воденим и ваздушним путем. У њих се обично убрајају:
У машине за спољашњи транспорт, које служе за премештање терета на већим растојањима (ван радних организација) и које мењају свој положај током рада, спадају све машине за превоз терета и путника копненим, воденим и ваздушним путем. У њих се обично убрајају:
- моторна (друмска) возила (мотоцикли, аутомобили - путнички и теретни, тролејбуси и др.);
- железничка (шинска) возила (воз са парном, електричном и дизел вучом, шинобус, трамвај и др.);
- бродови (путнички, транспортни за растресите терете и конвејере, комбиновани, специјални, брод цистерна и др.);
- авиони (за превоз путника, терета, комбиновани, специјални).
ТРАНСПОРТНЕ МАШИНЕ ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА
Точак се сматра једним од највећих проналазака у историји копненог саобраћаја. Пренос камених вишетонских блокова обављао се наизменичним подбацивањем дрвених облица под блокове, по којима се котрљао. Проналазак точка се сматра једним од важнијих достигнућа у развоју људске цивилизације.
Точак се сматра једним од највећих проналазака у историји копненог саобраћаја. Пренос камених вишетонских блокова обављао се наизменичним подбацивањем дрвених облица под блокове, по којима се котрљао. Проналазак точка се сматра једним од важнијих достигнућа у развоју људске цивилизације.
|
Први точкови на возилима били су употребљени на двоколицама из 3. миленијуму пре нове ере. прављени су од тврдог дрвета тако што је више дебелих дасака спајано, а затим изрезано у круг. |
|
|
Знатно напреднија су дрвени точкови са пречкама . |
|
Средином 20. века настали су метални точкови који се окрећу на кугличним лежајевима и гуме испуњене ваздухом (пнеуматици). |
|
Први ауто био је на парни погон, који се кретао брзином од око 5km/h, и направио га је француз Никола Кињо у другој половини 18.века (око 1770 год.). Први аутомобил са СУС мотором израдио је Карл Бенц , 1866.год., максимална брзина је била 17 km/h. 1880. год .десила су се два важна открића: бензински мотор и гума напуњена ваздухом . 1883.год. Дебутвил је уградио први бензински мотор у аутомобил . Крајем 19. века Хенри Форд је осмислио аутомобил са двоцилиндричним бензинским мотором. Кренула је масовна производња а модел Форд Т (са слике) произведен је у 2000 000 примерака и проглашен је за аутомобил 20. века. |
Теретна возила друмског саобраћаја су различите врсте камиона
Специјална возила су: возила полиције, прве помоћи, ватрогасна возила и др.
Транспортне машине железничког саобраћаја
|
Прва железничка пруга на свету намењена јавном саобраћају саграђена је у Енглеској и била је дуга 19 км. Градња је трајала 4 године а радовима је руководио велики градитељ и творац железнице Џорџ Стивенсон. |
Возну композицију чине локомотива и вагони.
Локомотиве су вучне (погонске) машине за возну композицију. Могу бити парне, дизел и електричне.
Дизел локомотиве су доста бучна, али брзо повећавају број обртаја и искоришћавају 25-45% енергије горива.
Електричне локомотиве имају равномерно убрзање, мање су бучне, на загађују околину и јефтиније су. (те-же-ве) брзи возови достижу брзине до 300 km/h и саобраћају у Француској, Јапану, Намачкој и Енглеској.
Локомотиве су вучне (погонске) машине за возну композицију. Могу бити парне, дизел и електричне.
Дизел локомотиве су доста бучна, али брзо повећавају број обртаја и искоришћавају 25-45% енергије горива.
Електричне локомотиве имају равномерно убрзање, мање су бучне, на загађују околину и јефтиније су. (те-же-ве) брзи возови достижу брзине до 300 km/h и саобраћају у Француској, Јапану, Намачкој и Енглеској.
TGV вози са брзином крстарења 320 km/h, а максималном чак 574,8 km/h, шта му омогућавају посебне шине, јаки мотори, мала тежина...
Маглев или Летећи воз креће се тихо, брзинама преко 500 km/h, користећи магнетне силе. Недостаци су то да су скупи и потребне су им савршено водоравне шине.
Возови могу бити: путнички и теретни.
Транспортна средства воденог саобраћаја
БРОДОВИ
Први пароброд направио је Робет Фултон.
Бродове делимо на: путничке, теретне и бродове за посебне намене.
Основни материјал за конструкцију бродова је челик .
|
|
Барже су пловила речног саобраћаја са или без сопственог погона.
Крузер је велики луксузни туристички брод.
Танкер је брод-цистерна за превоз течности, најчешће нафте.
Реморкер или тегљач је мањи брод који служи да вуче велике бродове.
Ферибот је пловило за превоз и путника и терета.
Танкер је брод-цистерна за превоз течности, најчешће нафте.
Реморкер или тегљач је мањи брод који служи да вуче велике бродове.
Ферибот је пловило за превоз и путника и терета.
Сваки брод се састоји од више међусобно повезаних делова који чине целину:
прамац (на слици ознака 1) - предњи део брода
прамац (на слици ознака 2) - налази се испод прамца на воденој линији брода а служи за стварање мањег отпора таласа које при кретању брода узрокују узрокују прамац, крма и булб
труп брода (на слици ознака 4) - чини га скелет (решеткаста конструкција састављена од одговарајућих носача и профила што зависи од врсте брода) и оплата (оплата је са спољне и унутрашње стране учвршена на одговарајући начин у зависности од врсте брода на скелет). Унутрашњост бродског трупа подељена је по висини на палубе, а по дужини на попречне преграде, а њихова је улога да поделе брод на потребне површине, повећају крутост и чврстоћу брода иу случају продора воде у брод спрече плављење целог брода и његово потонуће.
погонски завртањ (на слици ознака 5) - са погонским постројењем погони брод при кретању (иза вијка назире се кормило брода)
крма (на слици ознака 6) - задњи део брода испод којег је смештен погонски део брода
палуба (на слици ознака 9)
надградња (на слици ознака 8) - је све оно што се на броду налази изнад палубе. Ако се надградња пружа од једне до друге бочне стране брода назива се надграђе а ако је уже онда се назива палубна кућица. У правилу на највишем надграђу се налази бродски комадни мост са командним уређајима за управљање бродом. Надграђе доприноси повећању чврстоће брода.
уградња - сви делови на иу броду који не доприносе повећању чврстоће брода (унутарње облоге, плафони, подови, чврсто уграђени намештај ...)
погонски део - сви делови који омогућавају броду кретање (нпр. код моторног брода ту спада мотор, вод вратила и бродски вијак)
помоћни уређаји - сви они уређаји машине и инсталације који за помоћне делатности машинске и палубе (агрегати за електричну струју, разне пумпе, погон сидра, кормиларница, водоводне, електричне инсталације исл.)
покретна опрема - навигацијска опрема, сигурносна опрема, машинска опрема ...
прамац (на слици ознака 2) - налази се испод прамца на воденој линији брода а служи за стварање мањег отпора таласа које при кретању брода узрокују узрокују прамац, крма и булб
труп брода (на слици ознака 4) - чини га скелет (решеткаста конструкција састављена од одговарајућих носача и профила што зависи од врсте брода) и оплата (оплата је са спољне и унутрашње стране учвршена на одговарајући начин у зависности од врсте брода на скелет). Унутрашњост бродског трупа подељена је по висини на палубе, а по дужини на попречне преграде, а њихова је улога да поделе брод на потребне површине, повећају крутост и чврстоћу брода иу случају продора воде у брод спрече плављење целог брода и његово потонуће.
погонски завртањ (на слици ознака 5) - са погонским постројењем погони брод при кретању (иза вијка назире се кормило брода)
крма (на слици ознака 6) - задњи део брода испод којег је смештен погонски део брода
палуба (на слици ознака 9)
надградња (на слици ознака 8) - је све оно што се на броду налази изнад палубе. Ако се надградња пружа од једне до друге бочне стране брода назива се надграђе а ако је уже онда се назива палубна кућица. У правилу на највишем надграђу се налази бродски комадни мост са командним уређајима за управљање бродом. Надграђе доприноси повећању чврстоће брода.
уградња - сви делови на иу броду који не доприносе повећању чврстоће брода (унутарње облоге, плафони, подови, чврсто уграђени намештај ...)
погонски део - сви делови који омогућавају броду кретање (нпр. код моторног брода ту спада мотор, вод вратила и бродски вијак)
помоћни уређаји - сви они уређаји машине и инсталације који за помоћне делатности машинске и палубе (агрегати за електричну струју, разне пумпе, погон сидра, кормиларница, водоводне, електричне инсталације исл.)
покретна опрема - навигацијска опрема, сигурносна опрема, машинска опрема ...
Транспортне машине ваздушног саобраћаја
Авиони
Авиони су летећа средства за превоз људи и терета ваздухом.
Први лет авионом извелла су браћа Рајт 1903. године и трајао је 12 секунди.
|
Главни проблем кретања авиона јесте савлађивање сопствене тежине са теретом, што је решено дејством аеродинамичке силе коју ствара крило. Својим релативним кретањем кроз ваздух великом брзином, постављајући се под одговарајући угао с обзиром на струјање ваздуха, крило ствара аеродинамичку потисну силу (R). Потисна сила (P) савлађује гравитациону силу терета (P =G). Да би се остварило релативно кретање крила и авиона кроз ваздух, потребна је извесна вучна или потисна сила, а њу даје снага мотора преко елисе или реактивне силе излазног млаза. Ова сила треба да савлада отпор кретању ваздуха целе летилице.
|
|
Главни делови авиона, без обзира на врсту мотора су:
Крила - као најважнији носећи елемент авиона.
Труп - у коме се смештају путници, или терет, и на чијој је предњој страни пилотска кабина.
Мотор - који авиону даје погон, било да је смештен на крилима авиона, на предњој страни авиона, или на доњем крају трупа.
Стајни органи, који служе за кретање авиона по земљи, а обично се увлаче током лета хидрауличним системима.
Управљачки уређаји, који служе за померање закрилаца на крилима и репу авиона, те управљање авионом, како у ваздуху, тако и на земљи.
Авиони могу бити: путнички, теретни и војни.
|
|
Развој авиона посебно је изражен у војној индустрији. Locheed F11 nighthawk достиже брзину до 993 km/h.
Цепелин је летелица лакша од ваздуха вретенастог, издуженог, облика са сопственим погоном. Често се користи назив дирижабл.
Цепелин је летелица лакша од ваздуха вретенастог, издуженог, облика са сопственим погоном. Често се користи назив дирижабл.
|
|
Машине за унутрашњи трансpорт
У машине за унутрашњи транспорт спадају машине за премештање терета унутар градилишта, фабрике, предузећа и објеката на мањим растојањима, као што су: дизалице, транспортери, линије и др. Ове машине новијег су доба и настале су као последица наглог индустријског развоја.
Машине унутрашњег транспорта деле се на:
Машине унутрашњег транспорта деле се на:
- машине прекидног транспорта
- машине непрекидног транспорта
Машине прекидног транспорта
Дизалице
Дизалице служе за премештање материјала и предмета на малим растојањима. Ту спадају: мале ручне дизалице, чекрци, мостне дизалице-кранови, лучке дизалице, порталне дизалице, железничке дизалице... Дизалице најчешће раде на следећи начин:
Ако терет треба преносити и у хоризонталној равни, користи се механизам за кретање полице, или дизалице, окретање дизалице или, пак, промену угла стреле дизалице.
Дизалице
Дизалице служе за премештање материјала и предмета на малим растојањима. Ту спадају: мале ручне дизалице, чекрци, мостне дизалице-кранови, лучке дизалице, порталне дизалице, железничке дизалице... Дизалице најчешће раде на следећи начин:
- терет се прихвата уређајима за качење (куке, хватачи...),
- затим се подиже ужадима, ланцима, хидрауликом или пнеуматиком, преко котурова, намотавањем на добоше.
Ако терет треба преносити и у хоризонталној равни, користи се механизам за кретање полице, или дизалице, окретање дизалице или, пак, промену угла стреле дизалице.
|
|
|
|
|
Подизачи
Подизачи служе за премештање терета и људи на разне висине по вертикали. Могу бити вертикални и коси, непокретни (лифтови), и покретни (виљушкари)...
Подизачи служе за премештање терета и људи на разне висине по вертикали. Могу бити вертикални и коси, непокретни (лифтови), и покретни (виљушкари)...
Машине непрекидног транспорта
Машине непрекидног транспорта преко транспортног пута обезбеђују стални проток материјала. Овим начином се транспортује растресит материјал камен, песак, угаљ, руда, цемент, земља, семе житарица и уљарица, ситни комадни материјал итд. За транспортовање растреситог материјала се најчешће користе: тракасти транспортери, завојни транспортери и елеватори. За непрекидни транспорт комадне робе и производа у серијском ланцу производње најчешће се користе конвејери.
Транспортери су машине које премештају терет по хоризонтали или под малим углом. Тракасти транспортери се најчешће израђују са носећом површином од гуме у виду непрекидне траке која је затегнута између два добоша од којих је један погонски. Погон транспортера је углавном електромотор. Могу бити и завојни, а тада се употребљавају за транспорт расипних материјала у технолошком процесу, силосима и слично.
Машине непрекидног транспорта преко транспортног пута обезбеђују стални проток материјала. Овим начином се транспортује растресит материјал камен, песак, угаљ, руда, цемент, земља, семе житарица и уљарица, ситни комадни материјал итд. За транспортовање растреситог материјала се најчешће користе: тракасти транспортери, завојни транспортери и елеватори. За непрекидни транспорт комадне робе и производа у серијском ланцу производње најчешће се користе конвејери.
Транспортери су машине које премештају терет по хоризонтали или под малим углом. Тракасти транспортери се најчешће израђују са носећом површином од гуме у виду непрекидне траке која је затегнута између два добоша од којих је један погонски. Погон транспортера је углавном електромотор. Могу бити и завојни, а тада се употребљавају за транспорт расипних материјала у технолошком процесу, силосима и слично.
Елеватори су машине непрекидног транспорта које преносе ситнозрне, расипне и комадне материјале вертикално и косо. Носачи терета прилагођени су врсти материјала који транспортују.
Конвејери транспортују материјал дуж одређене линије у вертикалном и хоризонталном правцу.
