|
| ||||
|
| ||||
|
Састави слику |
ТРАНСПОРТНЕ МАШИНЕ
За обављање одређених послова и задовољење животних потреба неопходно је обезбедити брзо и удобно премештање људи, добара и информација са једног места на друго. Тај захтев савремено човечанство остварује једноставно и врло ефикасно коришћењем развијеног саобраћајног система.
Саобраћајни систем је скуп средстава који омогућавају превоз путника и терета као и пренос информација из једног места у друго, што у ширем смислу обухвата:
- саобраћајне транспортне машине (моторна и железничка возила, бродове, авионе, дизалице, транспортере и др.);
- саобраћајнице (друмове, аутопутеве, железничке пруге, реке, пловне канале, морске путеве, ваздухопловне линије, станице, луке, аеродроме, семафоре, сигнализациону аутоматску мрежу и др.);
- саобраћајне установе (поште, телеграфе, телефоне, радио и др.);
- саобраћајну регулативу (правила за безбедно одвијање саобраћаја и др.).
Моторна возила се разликују према:
-
намени (путничка, теретна, специјална, мотоцикли)
-
погонском мотору (бензински или дизел мотор)
-
начину погона (на предњим точковима, на задњим или на сва четири).
За преношење (транспорт) материјала, производа и путника користе се врло различите транспортне машине које, према намени делимо на:
- машине спољашњег транспортна и
- машине унутрашњег транспорта
Машине за спољашњи транспорт
У машине за спољашњи транспорт, које служе за премештање терета на већим растојањима (ван радних организација) и које мењају свој положај током рада, спадају све машине за превоз терета и путника копненим, воденим и ваздушним путем. У њих се обично убрајају:
- моторна (друмска) возила (мотоцикли, аутомобили - путнички и теретни, тролејбуси и др.);
- железничка (шинска) возила (воз са парном, електричном и дизел вучом, шинобус, трамвај и др.);
- бродови (путнички, транспортни за растресите терете и конвејере, комбиновани, специјални, брод цистерна и др.);
- авиони (за превоз путника, терета, комбиновани, специјални).
ТРАНСПОРТНЕ МАШИНЕ ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА
|
Први точкови на возилима били су употребљени на двоколицама из 3. миленијуму пре нове ере. прављени су од тврдог дрвета тако што је више дебелих дасака спајано, а затим изрезано у круг. |
|
Знатно напреднија су дрвени точкови са пречкама . |
|
Први ауто био је на парни погон, који се кретао брзином од око 5km/h, и направио га је француз Никола Кињо
у другој половини 18.века (око 1770 год.).
|
|
Први аутомобил са СУС мотором израдио је Карл Бенц , 1866.год., максимална брзина је била 17 km/h. 1880. год .десила су се два важна открића: бензински мотор и гума напуњена ваздухом . |
|
1883.год. Дебутвил је уградио први бензински мотор у аутомобил . Крајем 19. века Хенри Форд је осмислио аутомобил са двоцилиндричним бензинским мотором. Кренула је масовна производња а модел Форд Т (са слике) произведен је у 2000 000 примерака и проглашен је за аутомобил 20. века . |
Транспортне машине железничког саобраћаја
Транспортна средства воденог саобраћаја
БРОДОВИ
Сваки брод се састоји од више међусобно повезаних делова који чине целину:
прамац (на слици ознака 1) - предњи део брода
булб-прамац (на слици ознака 2) - налази се испод прамца на воденој линији брода а служи за стварање мањег отпора таласа које при кретању брода узрокују узрокују прамац, крма и булб
труп брода (на слици ознака 4) - чини га скелет (решеткаста конструкција састављена од одговарајућих носача и профила што зависи од врсте брода) и оплата (оплата је са спољне и унутрашње стране учвршена
на одговарајући начин у зависности од врсте брода на скелет). Унутрашњост бродског трупа подељена је по висини на палубе, а по дужини на попречне преграде, а њихова је улога да поделе брод на потребне површине, повећају крутост и чврстоћу
брода иу случају продора воде у брод спрече плављење целог брода и његово потонуће.
погонски завртањ (на слици ознака 5) - са погонским постројењем погони брод при кретању (иза вијка назире се кормило брода)
крма (на слици ознака 6) - задњи део брода испод којег је смештен погонски део брода
палуба (на слици ознака 9)
надградња (на слици ознака 8) - је све оно што се на броду налази изнад палубе. Ако се надградња пружа од једне до друге бочне стране брода назива се надграђе а ако је уже онда се назива палубна
кућица. У правилу на највишем надграђу се налази бродски комадни мост са командним уређајима за управљање бродом. Надграђе доприноси повећању чврстоће брода.
уградња - сви делови на иу броду који не доприносе повећању чврстоће брода (унутарње облоге, плафони, подови, чврсто уграђени намештај ...)
погонски део - сви делови који омогућавају броду кретање (нпр. код моторног брода ту спада мотор, вод вратила и бродски вијак)
помоћни уређаји - сви они уређаји машине и инсталације који за помоћне делатности машинске и палубе (агрегати за електричну струју, разне пумпе, погон сидра, кормиларница, водоводне, електричне инсталације исл.)
покретна опрема - навигацијска опрема, сигурносна опрема, машинска опрема ...
Транспортне машине ваздушног саобраћаја
Авиони су летећа средства за превоз људи и терета ваздухом.
Главни проблем кретања авиона јесте савлађивање сопствене тежине са теретом, што је решено дејством аеродинамичке силе коју ствара крило. Својим релативним кретањем кроз ваздух великом брзином, постављајући се под одговарајући угао с обзиром на струјање ваздуха, крило ствара аеродинамичку потисну силу (R). Потисна сила (P) савлађује гравитациону силу терета (P =G). Да би се остварило релативно кретање крила и авиона кроз ваздух, потребна је извесна вучна или потисна сила, а њу даје снага мотора преко елисе или реактивне силе излазног млаза. Ова сила треба да савлада отпор кретању ваздуха целе летилице.
Главни делови авиона, без обзира на врсту мотора су:
Крила - као најважнији носећи елемент авиона.
Труп - у коме се смештају путници, или терет, и на чијој је предњој страни пилотска кабина.
Мотор - који авиону даје погон, било да је смештен на крилима авиона, на предњој страни авиона, или на доњем крају трупа.
Стајни органи, који служе за кретање авиона по земљи, а обично се увлаче током лета хидрауличним системима.
Управљачки уређаји, који служе за померање закрилаца на крилима и репу авиона, те управљање авионом, како у ваздуху, тако и на земљи.
Авиони могу бити: путнички, теретни и војни.
Машине за унутрашњи трансpорт
У машине за унутрашњи транспорт спадају машине за премештање терета унутар градилишта, фабрике, предузећа и објеката на мањим растојањима, као што су: дизалице, транспортери, линије и др. Ове машине новијег су доба и настале су као последица наглог индустријског развоја.
Машине унутрашњег транспорта деле се на:
- машине прекидног транспорта
- машине непрекидног транспорта
Машине прекидног транспорта
Дизалице
Дизалице служе за премештање материјала и предмета на малим растојањима. Ту спадају: мале ручне дизалице, чекрци, мостне дизалице-кранови, лучке дизалице, порталне дизалице, железничке дизалице... Дизалице најчешће раде на следећи начин:
-
терет се прихвата уређајима за качење (куке, хватачи...),
-
затим се подиже ужадима, ланцима, хидрауликом или пнеуматиком, преко котурова, намотавањем на добоше.
За заустављање у одређеном положају служе кочнице и устављачи.
Ако терет треба преносити и у хоризонталној равни, користи се механизам за кретање полице, или дизалице, окретање дизалице или, пак, промену угла стреле дизалице.
Подизачи
Подизачи служе за премештање терета и људи на разне висине по вертикали. Могу бити вертикални и коси, непокретни (лифтови), и покретни (виљушкари)...
Машине непрекидног транспорта
Транспортери
Транпортери су машине које премештају терет по хоризонтали, или под благим нагибом. Израђују се у облику трака или плоча, као на пример рударски транспортер који се користи при површинском копу угља. Могу бити и завојни, када се користе за превоз расипног материјала, у технолошком процесу силосима, и слично.
Елеватори
Елеватори су машине непрекидног транспорта које преносе ситнозрне, расипне и комадне материјале вертикално и под углом. Носачи терета, прилагођени су врсти материјала који транспортују.
Конвејери
Конвејери транспортују материјал дуж одређене линије, у хоризонталном или вертикалном правцу
